.
DAN KADA JE NAŠA MAMA MORALA DA NAS OSTAVI
11. JULI 1961. GODINE
.
.
U njenom kratkom životu, kratkom druženju sa sinom Zlatkom i kćerkom Zlaticom,
ostavila nam je toliko nmogo uspomena, provela nas kroz
BRZI KURS ODRASTANJA.
.
ZNALA JE DA JE JAKO BOLESNA, DA SVAKI DAN MOŽE BITI I POSLEDNJI.
.
MOJA SAJBER PRIJATELJICA MAYA MAX, I NE ZNAJUĆI DA TO ČINI, OVU GODIŠNJICU JE OBELEŽILA JEDNOM PREDIVNOM SLIKOM SVOG UNUKA I GOSTOVANJEM U JEDNOJ TV EMISIJI.
.
DANIMA MI KROZ GLAVU PROLAZE NJENE REČI:
.
JEDAN NEŽAN, ISKREN ZAGRLJAJ, MOŽE NAPUNITI ČOVEKA LJUBAVLJU ZA CEO ŽIVOT.
.
.
TOLIKO ŽELIM JOŠ JEDAN TAKAV ZAGRLJAJ!
.
.
A, U TO ZAGRLJAJU, MOŽDA BIH DOBILA I ODGOVOR NA PITANJE KOJE JE MOJA MAMA PRETVORILA U PESMU.
.
.
SKRIVENA, U KANCELARIJSKOM STOLU, BILA JE SVESKA, GDE JE MOJA MAMA ZAPISALA NEKE MOMENTE KOJISU I NJU MUČILI,ALI IH NIJE HTELA DELITI SADRUGIMA. SVESKU SAM DOBILA KAD MOJA MAMA VIŠE NIJE BILA SA NAMA. OVO JE JEDNA OD MUKA. NISAM I NEĆU NIKADA DOBITI ODGOVOR.
.
ŠTA JA DAKAŽEM MOJOJ KĆERKI, MOJOJ UNUCI?
.
A, BILO NAM JE TAKO LEPO, BILO BI NAM TAKO LEPO!
A, BILO NAM JE TAKO LEPO, BILO BI NAM TAKO LEPO!
.
.
