MOJE ŠKOLSKE SLIKE - 3- SARAJEVO

.

Treći razred, školska 1956/57 godina.

.

Nemam nijednu školsku sliku, ali imam nešto interesantno.

.
Do mog četvrtog razreda nismo primali svedočanstva o uspehu u školi.

Primali smo KARTICE, tako su se zvale:

odličan uspeh, crvene, sa crvenim slovima,

vrlodobar uspeh, narandžaste, sa crnim slovima,

dobar uspeh, plave,

dovoljan, žute,

nedovoljan, bele.

.

Imam ih sve, ali evo iz prvog razreda.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

Ove kartice me podsećaju i na nešto drugo. Prvo pismo koje smo učili, je bilo po nekom ključu. Moje je bilo LATINICA. Iako još nismo učili ćirilicu, učiteljica je na polugodištu napisala ćirilicom, a na kraju godine latinicom.

To je bilo pravilo kroz celo naše školovanje: domaći, pismeni, pisali smo naizmenično, jednim pa drugim pismom.

Sećam se da je mom bratu prvo pismo bila ćirilica, po ključu.

.

Lepo su izgledale ove katrice, B-6 formata, a najinteresantnije su bile baš ove boje. Sve kartice na katedri, učiteljica prvo proziva bele i tako redom. Kada podeli, recimo plave, čuje se uzdah olakšanja onih koji su bili između dobrog i vrlodobrog uspeha. Najnapetije je bilo između vrlodobrih i odličnih. Boje su slične, ne može se iz klupe baš tačno videti granica. Skoro da su samo ta crvena i crna slova.

.

Sa kartica, škola se zvala Narodna XII osmogodišnja, pa samo XII osmogodišnja, a na pečatu, sve do četrvrtog razreda piše Državna XII osmogodišnja škola.

Videla sam na nekim forumima na Internetu rasprave da li je ulica Lugavina ili Logavina. Možemo samo pamtiti, ovako ili onako. Danas se zove Pehlivanuša.

.
Nemam školsku sliku, ali imam jednu iz obdaništa. Moj radni dan je proticao u tramvaju sa Grbavice do Katedrale, u obdaništu i u školi. To je nerazdvojivo, tako da je i ovoj slici sa letovanja ovde mesto. Naše obdanište je organizovalo letovanje u Gradac/m.

.. .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

..

.

.

.

.

Sa nama na slici je i teta Kaća, bolničarka u obdaništu. Nju smo ''mnogo voleli'', pogotovo u zimskim mesecima, onim što se završavaju na ''ar''. Ona se brinula da svi dobijemo svoju porciju ribljeg ulja. Nekom, ko nije mogao da zine, ta kašika je završavala u supi. Uh, kako smo je tada voleli.

Kada prođu ti strašni meseci, družili smo se lepo. U obdaništu, na prvom spratu je bila lepo opremljena ambulanta. Tu je teta Kaća brinula o nama ako iznenada dobijemo temperaturu ili nešto slično, ali ne urgentno. Ponekad, a jesam i ja, folirala sam da me, recimo, boli stomak, i uživala sam u toj lepoj beloj, ambulanti, u velikom udobnom krevetu.

.

Svake godine sam išla na more: ili u Gradac sa obdaništem ili u Split sa školom. Sećam se i danas adrese, jer sam se na jednoj poseti splitskoj grdskoj plaži izgubila, pa me vraćala policija: Topuska 10.

.

Evo jedna slika iz 1955.god, i druga, obavezna, na Marjanu, iz 1957.god.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

Zlatica